Примите уверение в отличном моем почтении и совершенной преданности. Граф Дмитрий Капнист» (АОНМЧ. Ф. Прин. рук., 1895, фас. XLIV).
Приложение 11
Копия с отношения Славянского Благотворительного Общества в С.-Петербурге от 7 июня за 792
«Воспитанник Князя Черногорского Родован Вукотич ныне окончил курс в С.-Петербургском Университете по юридическому факультету и выдержал экзамен с правом получения диплома 1 степени. Диплом этот будет выдан ему не ранее 1 Сентября месяца.
Между тем, суммы Черногорского Князя, доставленной 1 ноября 1893 г. на содержание как Вукотича, так и других воспитанников Его высочества, для Вукотича не достало, а ему необходимо помочь в эти три месяца в том же размере, как и получавшееся им ранее пособие по 35 рублей.
Сообщая об этом Вашему Сиятельству, я покорнейше прошу Вас по примеру прошлых лет не оставить Вукотича выдачей ему пособия за три месяца, всего 105 рублей, т. к. свободных сумм на этот предмет Славянское Общество не имеет. Примите уверение и пр…» (АОНМЧ. Ф. Принов. рук., 1895, фас. XLIV).
Приложение 12
Письмо Б. А. Васильчикова Д. А. Капнисту от 8 июня 1895 г. С.-Петербург
«Глубокоуважаемый Граф Дмитрий Алексеевич.
Я подписал вчера письмо на Ваше имя, за не совсем складную редакцию которого я должен извиниться перед Вами. Оно было составлено делопроизводителем канцелярии здешнего Славянского Благотворительного Общества, которого я не хотел обидеть редакционной притязательностью, да и некогда было переделать приготовленное для подписи письмо. А теперь позволяю себе еще кое-что к оному добавить. Стипендиат Князя Николая Вукотич, о котором я ходатайствую перед Вами, действительно заслуживает помощи. Он слеп, и слепым прошел весь университетский курс по юридическому факультету и выдержал Государственный экзамен с правом получения диплома 1-й степени; это одно уже замечательно, но кроме того заслуживает внимания и причина постигшей его здесь слепоты. Как Вам может быть известно, высылка из Черногории на содержание Княжеских стипендиатов денег производится довольно неаккуратно, сначала уплата за стипендиатов и выдача им пособий были поручены Князем профессору и академику В. И. Ламанскому, и при неисправности в высылке ему на то денег, пользовались прежде всего ими те из стипендиатов, которые были потребовательнее и поназойливее, а Вукотичу, как наиболее скромному из своих товарищей, приходилось часто терпеть нужду и лишения, и вот это последнее и было причиной болезненных явлений, которые лишили его почти совершенно зрения. Вукотич сначала состоял воспитанником Военно-Медицинской Академии, но когда его зрение стало плохо, он должен был оставить Академию, где учиться слепому очевидно немыслимо, и он перешел в Университет. По выдержании Государственного экзамена Вукотич получил свидетельство на диплом 1-й степени, но самые дипломы выдаются лишь в начале Сентября, а ему, в виду исключительности его положения, необходимо вернуться на родину лишь имея диплом. В виду этого он ходатайствует о выдаче ему средств на прожитие до Сентября в России. Что касается средств, получавшихся им от Князя, то все, следовавшее ему, он от Славянского Общества, в ведении которого находятся теперь Княжеские стипендиаты, получил; а в виду недостаточности сумм, имеющихся в распоряжении С.-Петербургского Славянского Благотворительного Общества на содержание стипендиатов и для помощи проживающим здесь славянам, ему из сумм Общества не представляется возможным выдать нужное ему пособие. Не подлежит однако сомнению, что и К. Е. (так в письме – В. X] Аргиропуло не замедлил бы испросить у Князя добавочное пособие этому заслуживающему уважения и сострадания человеку, состоящему при этом и в родстве с семьей Княгини Милены.
Пользуюсь случаем, чтобы выразить Вам чувство глубокого моего Вам уважения и искренней преданности. Б. Васильчиков» (АОНМЧ. Ф. Принов. рук., 1895, фас. XLIV).
Приложение 13
Прошение Раича Новов-Раичевича князю Николе от 5 октября 1909 г.
«Његовом Краљевском Височанству, Господару и Књазу Црне Горе
Ваше Краљевско Височанство!
Син дичне и славне Црне-Горе, верни и отдани поданик Вашег Краљевског Височанства, обраћа се молбом Вашем Краљевском Височанству [1 слово неразборчиво] вероподаничким осечајима, са сузама у очима, уверен у превелику милост и доброту драгог и љубљеног Господара и Књаза Црне-Горе, да му молбу неће одбити, која се састоји у следећем.
Жаждући за науком, жељећи, да послужим као прави црногорац на корист и дику Господара и Књаза Црне-Горе и миле ми отаџбине, ја сам се без сваких материалних средстава, као син сиромашних родитеља, отправио пре три месеца у братску нам Русију, како бих ступио у ма ком било средњем учебном заводу, [1 слово неразборчиво] и после свршетка, као верни слуга Вашег Краљевског Височанства, да послужим Вашем Краљевском Височанству и својојотаџбини.
Колико сам мука, колико сам беда за кратко време претрпио од дана свога доласка у Петрограду, само милостиви Бог и ја знамо, но све препреке ја сам храбро савлађивао, имајући пред очима једину циљ да изађем на прави пут, да будем поштен и исправан грађанин, како бих могао да послужим на дику и понос свога Господара и своје отаџбине. После свих препрека, после очајне борбе за опстанак и будућност, ја сам по својојмолби преко министра двора барона Михаила Фредерикса, наредбом Његовог Императорског Величанства Господара и Самодржца Русије Императора Николе II и наредбом Његовог Императорског Височанства великог кнеза Сергија Михајловића, инспектора артилерије, примљен у Војно-Артилеријску Пиротехничку школу. Како сам црногорски поданик и испуњен најдубљим осечајима према Вашем Краљевском Височанству и својојдрагојотаџбини и готов, да на први позив положим и својживот за Ваше Краљевско Височанство и Ваш узвишени дом, то сам ја, жељећи да се у своју отаџбину вратим после свршетка школовања, предао молбу 31 јула ове године г. Министру Војном и молио, да ми изда своје решење као црногорском поданику, како бих могао ступити у горе упоменуту школу, и у истојмолби навео сам, да ћу после свршетка [1слово] школе ићи у отаџбину, да одслужим сво[…] војске, прописаним законима и уставом [1 слово] Црне-Горе, на моју превелику жалост, да ми се исто решење не може издати, с мотивацијом што Црна-Гора има довољан бројпитомаца са образовањем Артиљ Пиротехничке школе. [И сим] одговор ми је послан у Петрограду под бр. 3771 од 10 авг. под потписом Шћепана Лазовића. Како ми је исто решење врло потребно, јер ми је без њега немогуће остати у Артиљ Пиротех. Школу, то сам се ја поново обратио г. Министру Војном, да ми исто изда, но у исто време, ја се са најпокорнијом молбом обраћам Вашем Краљевском Височанству, да нареди г. Министру Војном, да ми решење изда, како бих могао ступити у Артиљ Пиротех. Школу. Цео мојживот, сва моја будућност налази се у рукама Вашег Краљевског Височанства и једна једина Ваша ријеч може ме учинити најсрећнијим човеком, готовим вазда, да положи и свој[општавни] живот за узвишеног Господара и његов светли дом. Надајући се на [1 слово] милост Вашег Краљевског Височанства, уверан да ће ме узвишена доброта драгоценог Господара озарити својом милошћу, ја на завршетку своје молбе кличем:
Да живи Ваше Краљевско Височанство!
Да живи узвишени краљевски дом.
Вашем Краљевском Височанству најпонизнији
Раич Новов-Раичевић
Ђак Трговачке школе
5 октобра 1909» (АОНМЧ. Ф. князя и короля Николы, 1909, 101).
Приложение 14
Письмо М. П. Джуровича князю Николаю от 13 декабря 1904 г.
«Његовом Краљевском Височанству
Књазу и Господару Црне-Горе и Брда.
ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО
МИЛОСТИВИ ГОСПОДАРУ!
Знајући неуморни рад Вашега Краљевског Височанства за благостање и напредак Црне-Горе, и знајући, да Ваше Краљевско Височанство вазда гаји и заштићава од бура и неприлика оне Црногорце, који теже, да уложе сав својживот за своју отаџбину и за оне, који ју срећно воде к дивнојбудућности, усуђујем се обратити к Вашему Краљевскоме Височанству с најпонизнијом молбом, да би се Ваше Краљевско Височанство смиловало одредити ми за ове двије године – до свршетка универзитета – стипендију, те да би ја могао достигнути свога циља – доћи, да служим својојотаџбини, коју је Ваше Краљевско Височанство из ничега – што се вели – подигнуло на жиће и рад за славну будућност.
Шилући Вашему Краљевском Височанству своја два књижевна рад: „Бијели Павле“ —поему, и „Пустињак“ —поему, и позивајући се односно својих одличних успјеха у наукама на Императорски Московски Универзитет, надам се, да ме Ваше Краљевско Височанство неће заборавити.
Наипокорнији поданик Вашега Краљевскога Височанства студент
Историјско-филолошког одсјека Императорскога Московскога Универзитета Митар П. Ђуровић(М. Брдски). 13 децембра 1904. Москва»
